Utorak
25.11.2008.

Beton :: Između dužine i brzine




A+ A-

We exist in a world of pure communication, where
looks do not matter and only the best writers get laid
(Anonimni korisnik gay chat-a, Woodland)


Ideja autora teksta je da prikaže položaj homoseksualaca u savremenom srpskom društvu kroz prizmu upotrebe komunikacione tehnologije. Akcenat je stavljen na muške homoseksualce, što ne znači da su korisnice nezanimljive za istragu, već da ženski deo zajednice karakterišu drugačije osobenosti. Iako tekst obiluje rečima iz engleskog jezika, prevod za svaku od njih (closet, cyber, LGBT, dildonics itd.) može se naći u skoro svakom online rečniku.

PRIČA
U razgovoru koji sam vodio sa sredovečnim profesorom, deklarisanom gej osobom (naravno, u vrlo, vrlo uskom krugu poznanika), pomenuo sam da pišem rad o ulozi interneta u životu prosečnog srpskog muškog homoseksualca. Čim sam završio, gos’n profesor se od srca nasmejao. Ubrzo sam bio počastvovan biserima mudrosti brušenim tokom dugogodišnjeg staža u 'branši'. Najinteresantniji momenat bila je želja sagovornika da što bolje predstavi svoju storiju o tome kako su to činile prave 'pederke' nekad, lamentirajući nad samoupravnim rajem sedamdesetih.

"Ne znam čega interesantnog ima u besomučnom pretraživanju sceniranih bezglavih slika na www gay portalima... Trik je (bio) da se okusi prava avantura, da se izađe malo iz sobe..."

Svestan da je ex-Yu socijalizam bio liberalniji od sovjetskog modela, ipak nisam bio sklon da poverujem (možda) romansiranoj verziji priče o slobodnoj muškoj ljubavi na plažama i sprudovima oko tadašnje gej Meke – Dubrovnika. Štaviše, pred očima su mi iskrsavale slike Štajge, Železine, te smradom ophrvanog Staklenca koje stekoh čitajući dnevnik Uroša Filipovića (Staklenac). A onda u stilu Keri Bredšo (Carrie Bradshaw)zapitah se iskreno – kakvo je bilo stanje stvari dok gejevi nisu imali računare? Ima li neke razlike između tadašnjih 'hrabrih' gejeva i novostasale sajber generacije 'politički korektnih'? Konačno, da li upotreba interneta doprinosi intenziviranju nekih kvalitetnih aspekata gej života (pripadnost, komunikacija, širenje mreže poznanstava) ili se najvećim delom svodi na eksperimentisanje i instrumentalizaciju pomenutog medija ne bi li se pribavile seksualne beneficije?

ZLATNO DOBA ILI "KADA NIJE BILO KOMPJUTERA..."
Period samoupravljanja, posmatran kroz ekonomski napredak ili krilaticu bratstva i jedinstva, u mozgovima većine stanovništva Zapadnog Balkana ostaje urezan kao zlatni period. Sa ovim se ne bi složila većina homoseksualaca, prvenstveno zbog zakonskog sankcionisanja homoseksualnog čina, a zatim i čitavog spleta praktičnih reperkusija.

No, da li je sve bilo tako crno? Uputno je opet se vratiti na dnevnik drugačijeg zavodnika, Staklenac. Kroz hronologiju ličnog homo-sazrevanja junaka, ali i kroz opise epizodnih likova može se prozreti svakodnevica socijalističke utopije na izmaku. Iako autor eksplicitno izražava negativan stav prema 'patrijarhalno, pravoslavno komunističkoj' atmosferi te dominantnom nakaradnom mentalnom skriptu novo(komponovano)g srpskog društva, u kome je stran bilo kakav alternativni način života, u živopisnim opisima seksualnih avantura može se nazreti specifičan 'sportski duh' plejade homoseksualaca beogradskog asfalta.

Dva su motiva koja preovladavaju u Uroševim opisima: lovne aktivnosti (pecanje, odlazak u šumu) i blisko tome, insistiranje na 'klasičnim' vrednostima gabarita muških polnih organa.

Tako na jednom mestu Uroš veli:

Zavođenje gej tipova je uglavnom nerizičan lov na pitome životinje. Lov na heteroseksualce je opasan lov na divlje zveri, sa potpuno neizvesnim ishodom.
Dakle, kao i u svakom lovu, neizvesnost doprinosi podizanju sportskog duha. Štaviše, autor ovom lovu pridodaje i misionarski karakter te nekoliko pasusa dalje izjavljuje:
...povremeno se osećam kao hrišćanski misionar koji preobraća divlje urođenike u pravu veru.

Upravo ove hazarderske momente nekadašnjih homoseksualnih udarnika naglašavao je moj sagovornik sa početka teksta. Šta se u međuvremenu desilo?

TEORIJA
Anonimnost u socijalnom 'vakuumu' koji internet-komunikacija omogućava, doprinela je povećanom korišćenju interneta, posebno među pripadnicima seksualnih manjina. Deficit realnih mesta na kojima se pripadnici seksualnih manjina mogu okupljati ublažen je virtuelnim supstitutom. Sajberprostor tako postaje specifična vrsta 'trećih mesta' koja kombinuju socijabilnost javnih mesta sa anonimnošću closet-a. Kao takav, ovaj prostor je pogodno i sigurno tle za eksperimentisanje sa ličnim queer identitetima, sa tendencijom da se oni u perspektivi materijalizuju u realnom vremenu i prostoru.

Okupljanje određenog broja ljudi u sajber-prostoru oko teme o kojoj je većina učesnika sposobna da komunicira dovoljno dugo, proizvodi socijalnu agregaciju popularno nazvanu virtuelna zajednica. Postavlja se pitanje u kojoj meri komunikacija putem interneta, u tradicionalno homofobnom socijalnom kontekstu, može svojim 'komunikatorima' da pruži 'topli' osećaj pripadnosti zajednici? Ili suprotno, da li je to komunikacija koja se svodi na besomučno naklapanje preko žice sa retkim posledicama u stvarnosti.

Manuel Castells bi bio sklon tvrđenju da pomenuta 'toplina' ne ide ruku pod ruku sa novim vidom komunikacije. Nedostatak komuniciranja 'oči u oči' ostavlja prostor praznoj i površnoj društvenosti što u daljoj perspektivi ima za posledicu nezainteresovanost i socijalnu izolaciju jedinke. U sličnoj interpretaciji, internet komunikacija je najpodobnija za introvertne i pasivne korisnike čiji je jedini interes puko praćenje/prelistavanje (lurk) onoga što se dešava na portalima.

Sa druge strane, neki teoretičari pripisuju ovakvoj komunikaciji pozitivni uticaj. Pored toga što obezbeđuje dostupnost informacija marginalizovanim društvenim grupama, internet doprinosi poboljšanju socijalnih kontakata. Serija istraživanja u Sjedinjenim Državama utvrdila je da postoji pozitivna korelacija između 'online' i 'offline' socijalnog angažmana homoseksualaca. Po Katz-u, korisnici interneta teže da imaju veće i razgranatije socijalne kontakte od onih koji internet ne koriste.

Internet-komunikacija igra podjednako značajnu ulogu u formiranju LGBT zajednica i identiteta njenih članova u tradicionalno-patrijarhalnim društvima. Istraživanja na Tajvanu i u Južnoj Koreji, društvima u kojima se do kasnih 90-ih održao sistem vrednosti utemeljen na strogom heteronormativu, pokazala su da je internet imao krucijalnu ulogu u konstruisanju queer identiteta, paralelno doprinoseći transponovanju tih identiteta u realne socijalne okvire.

STATISTIKA
Iako sa malim brojem korisnika interneta u ukupnoj populaciji, Srbija nije izuzetak po tome što većina članova LGBT zajednice prvo skroji svoj queer identitet preko žice, a onda, u znatno manjem broju, počne da ga praktikuje u realnom životu.

Ako je suditi po empirijskom istraživanju skromnog obima koje je autor ovog teksta nedavno sproveo među populacijom muških korisnika najposećenijeg gej portala u Srbiji, profil prosečnog srpskog forumaša/ oglašivača/ korisnika chat-a ima sledeće karakteristike: prosečni posetilac je najverovatnije iz Beograda ili iz ostala dva-tri veća grada u Srbiji; mlad je (starosti od 25 do 29 godina); obrazovan ali u rukama još ne drži diplomu, možda baš iz razloga što u proseku provede jedan do tri sata dnevno surfujući po različitim gej portalima; najveći broj korisnika deli stambeni prostor sa bližim ili daljim rođacima. Prosečni učesnik izbegava da posećuje mesta gde se okupljaju pripadnici LGBT populacije, dakle gej klubove i kafiće. Prilično neočekivano, prosečni korisnik nije promiskuitetan. Broj partnera tokom šest meseci limitiran je brojem prstiju na jednoj ruci. Nalaz tako destabilizuje prilično ukorenjenu sliku promiskuitetnog homoseksualca koji je uvek u potrazi za plenom. Ili je možda slučaj da su novostasale generacije probirljivije u odnosu na njihove prethodnike?

Kada je na forumu ili chatu, ne prezentuje ili ne šalje svoju sliku onima sa kojima komunicira. Malo je slobodniji po pitanju ličnog predstavljanja. Pre nego što je kupio kompjuter, imao je vrlo retke ili nikakve socijalne kontakte sa pripadnicima LGBT populacije. Prvo logovanje na portal je važan detalj u njegovoj queer biografiji, a chat-ovanje/ postovanje je 'ground-zero' njegovih homoseksualnih iskustava. Kada se nađe na portalu, 'prosečni' najveću količinu vremena provede na chat-u, tražeći potencijalne seksualne partnere.

POVRATAK KORENIMA
Čini se da su nekadašnji avanturizam i hazarderstvo atrofirali među pripadnicima nove sajber generacije, koja konstantno stremeći tehničkom poboljšanju komunikacije (veća brzina protoka, veći propusni opseg, multitasking – deset sagovornika paralelno), kao da teži ultimativnoj dildonics utopiji.

Na pitanje može li internet, štrebersko dete začeto u vojnoj kući, svoje srpske korisnike da sačuva od represije, a nizovi jedinica i nula učine da se isti spoje, čineći ih voljenim i srećnim, bio bih sklon da dam negativan odgovor. U međuvremenu, dok se pomenute jedinice i nule nižu i dok se iščekuje da baka i deka preminu, srpski korisnici će čekati da u privatnosti nasleđenih nekretnina probude i ispolje homoseksualca u sebi.

Dragan Nikolić
Ilustacija: Nikola Korać


Beogradski Beton književni je dodatak koji izlazi dvotjedno uz dnevne novine Danas, a ima i svoju internetsku stranicu www.elektrobeton.net. Nastao je kao reakcija na pomanjkanje prostora za objavu negativnih književnih kritika. Osim kritikom, Beton se bavi i preispitivanjem odnosa književnih djela i ideologija, prvenstveno jakog nacionalističkog diskursa.

Beton predstavlja jednu vrstu reakcije na cementiranu i zatvorenu scenu 'gde vrana vrani oči ne vadi'. On predstavlja pokušaj da se izbori pravo na slobodnu kritiku koja će uzdrmati učmalost sredine i pomoći da se konfigurira književna i kulturna scena u kojoj će svatko moći reći što misli da mu se veruje te da se na taj način, u tom pluralizmu pristupa stvori scena u kojoj se zna tko što zastupa, što bi u konačnici trebalo dovesti i do puno bolje književnosti.

Odabrane tekstove Betona čitajte svaki drugi utorak na Booksinom portalu.

 

POVRATAK NA VRH STRANICE
Korištenjem portala Booksa.hr pristajete na prikupljanje cookiea.
Booksa.hr koristi kolačiće u svrhu analize posjećenosti stranice, kako bismo vidjeli što volite čitati i konstantno poboljšavali naš sadržaj.
Booksa.hr ne koristi vaše podatke ni u koju drugu svrhu.