Ponedjeljak
09.08.2010.

Sedam: 3. ulomak




A+ A-

Zadatak je uspješno izveden. Zbog delikatnosti postupka detalje nije moguće iznositi. Istina, zbio se manji eksces. I pored stroge zabrane ispoljavanja bilo kakvog sadržaja seksualne provijencije dogodilo se. Šogiju se digao, malo. Malo jače. Picekica se skoro zrušila na pod. Da u zadnji trenutak nije utrčal Mrma iz drugog navalnog reda i pridržao ju došlo bi do sranja. No, čovjek nikad ne zna kak se budu stvari završile. Svaku noć kad bi zaspala vidla ga je, vidla.
Plahta pod njom bila je čistom mokra. Saki dan je išla ispovedati grehe, i ni pomoglo preveć.
Kad se konačno Picek vrnul sa službenog puta odmah s vrata ga je ćopila.
Negde mesec dana posle jedva se dovlekel do birtije i rekel: "Dečki, ja to više nemrem."
Zvonac ga je samo blago pogledal v oči, pa su se stvari polefko zglihale.
     
(Slikopis slijedi: Čitav život Milice bio je mukotrpan. Sumnje, strahovi, nesigurnost pratili su je. Uvijek je željela da joj se dogodi nešto lijepo, ali gorčina života je prevladala. Pokojni bi joj opalil šamarčinu i onda bi je zguza storpediral. Rodila se Dunja. To je bila sreća, ona tiha. No trebalo je preživljavati iz dana u dan. Kad se nije mogla braniti od tuge i jada u sebi počela je ujedati. Bilo koga tko bi joj se pokušao približiti. Onoga dana kad joj je muž opal z lojtre spila si je tri gemišta za redom i otišla frizeru. Poslije toga sve je bilo onak u redu, dalo se živeti. Onda je Dunja dofurala onog geliptera. Rekla si je ili on ili ja. Ali nije više išlo, telo ju nije slušalo pa je završila u invalidskim kolicima. Tak ju je život cimao i jedino što ju je držalo je bio bijes koji je bio izraženiji što se je osjećala nemoćnijom. Već je davno odustala od svega ali to nije htjela priznati pa bi joj male, svakodnevne zlobe koje bi Zvoncu isporučivala umjesto doručka činile život podnošljivijim. Stvarno, ništa više nije očekivala a onda se pojavio taj bivši kartodrapec. Imal je mustače, pas mu mater. Vidlo mu se po očima da zna sa ženskama. Odma joj je porinul vrata da ga grizne. Nitko joj to nije napravil. Kak su gotovo svaki drugi dan išli na šetnju nekak joj je onak bilo lepo. Jedno jutro joj je pružil ruku i ona se zdigla s kolica. Nije se više mogla braniti, nije za tim bilo potrebe. Na koncu, bila je sva pojedena i nije imala ništa protiv toga, iako je reda radi tu i tamo grintala. Kad joj je pružio list djeteline i pogledao u oči ona je samo izgovorila: Da.)

Dunja i Zvonac nekak kak da su tek počeli hodati sam su se pogledavali, a on bi s nježnošću gledao kako se njezin trbuh obli. Istina, Milica bi tu i tam nekaj priopćila ali oni se na to nisu previše obazirali. Ionak su znali da bu skoro otišla. Štef im je rekel da je to gotova stvar. Nek se samo malo strpe da on zrihta svoju gajbu. Tak je na koncu i bilo. Posle ženidbe koju su zbavili onak spotiha Milica si je zela par dragih joj stvari i otišla živjeti kod Štefa.

Na poslu je Zvonac napredoval, postal je načelnik za ovo i ono.
Odma se zajcungiral i dobil tajnicu Štefaniju kaj je bila pred penzijom. Jednog dana na poslu još nije uspel ni kavu popiti, kad je telefon zazvonil.
S druge strane žice javila se Dunja i rekla: "Joj, joj Mirek hoće iti vun." Na trenutak si je mislil koji Mirek, a onda je skontal i nazval primarijusa Prigodića koji je sve kaj treba zrihtal oko njezina poroda. I tak se rodil Mirek.
Nekak su si gruntali koga bi zeli za kuma detetu.
"Mrma, a ko drugi", rekel je Zvonac.
Dunja je rekla: "Vredu, ali on ti nema žensku."

Ti boga, to bu išlo teško. Svejedno nazval je Šogija, i on je odma došel. Kad mu je rekel kaj bi trebali zbaviti sam se je počel preznojavati. Čuj, pa ti znaš da se Mrma boji grma.
"Da", rezignirano je potvrdio Zvonac.

A o čemu je tu zapravo bilo reč.

Mrma je za vreme rata prošel puno grdih stvari, par puta je bil i ranjavan ali je to hitil preko grbe i išel dale. Jenput su tak išli i skoro su došli do vrha ćuke. Bila je tišina, ona zajebana kaj bi ju pojel, progutal. Nekaj je proletelo zrakom i on je puknul iz kalašnjikova. Nehotice se pridignuo i u istom trenu videl tipa kak je iskočil iz grma i opalil rafalno po njemu. Nije se uspel ni pomaknuti, sam je osetil da mu je nekaj protutnjalo tu na par centimetra ispod jajca. Hitil se na stranu i odmah proveril jel mu kurac na mestu. Od sreće počel je histerično plakati, ridati. Prolupal je. Nitko nemre znati zakaj ga je pička podsečala na grm, tak da ga je nežno bilo frka ženskih. Čim bi mu se koja ufuravala on bi zbrisal. A ak se mu dogodilo, a dogodilo mu se da mu se koja ženska zdopala odmah bi mu pozlilo i bil bi sav točkast.

Šogi je bil sav u frci. U međuvremenu je prestal dilati. Pod hitnjak završil je sve škole kaj se imaju završiti i postal je seksualni psihoterapeut. Nije si mogao dopustiti da mu ovakav jedan slučaj na početku uništi karijeru. Gruntal si je i niš nije pomagalo. Onda je primjenil tehniku kružnog zaborava i pred očima mu se prikazala slika Verice. Slično se liječi sličnim, ponosno je konstatirao.

Verica, konobarica sticajem životnih okolnosti je bila radodajka. Baš taj dan tu je bil Štef s kojim se neko vreme trošila. Kak je on zišel van s šekreta gde su se na brzinu prasnuli spopala ju je neka muka, slablina, nesigurnost. Mislila si je to su one ženske stvari ili tak nekaj kaj bu prošlo. Ali nije, bilo je sve gore i gore. Išla je tak neki dan s posla i prolazila pokraj grma blizu zgrade. Nije verovala, ali činilo joj se da iz grma strši ne jedan, nego sto kurcov. Zmantalo joj se i opala je na zemlju.
    
Srećom naišla je Jaca, koja u taj kvart nije išla baš često, ali eto bil je tu neki dućan s finim ženskim rubljem pa si je odlučila nekaj kupiti jer pošto joj nije upalilo s Zvoncem prehitila se na Piceka, pogotovo kaj su je denđr sitvejšn jako rajcale, a saznala je da Picek piše pjesme što ju je ushitilo.
 
"Kaj je stara?" pitala je Jaca Vericu i usput joj pripalila čika.
"Nemrem videti kurca", odgovorila je Verica.

Jaci niš ni bilo jasno. Kaj da joj veli. Malo je razmišljala, pa si je nekak pomislila mortik joj se dopadaju ženske i rekla joj je: "Čuješ, idemo kod mene doma na kavu."
Popili su si kavu i trgnuli dve, tri rakije.
"Čuj, a da mi probamo?"
"A kaj?" pitala je Verica.
"Je, pa ono. Aha."
Obadve su skužile da im je to prvi put, pa su rekle, a zakaj ne.
Sretna okolnost je bila da su brijale picu. Tak su se lepo sklizale, sličuhale, migoljile, šnjofale, lizale, bile u svakoj rupi i podrupici i po prvi put u životu doživele orgazmus magnum.
Bilo je maestralno, jedno tri meseca. Ko jebe muške, zaključile su.

Zajebala je Jaca. Lucidno i skladno s osjećajem nedužnosti pojebala se s Picekom čim joj se pružila prilika. Voljela je ljepotu kaosa, i odlučila je furati paralelku.

Jedno jutro prije nego je išla na faks naletela je na Piceka, i rekla mu odi, pa su otišli u muzičku sobu gde su se prasnuli među harfama i flautama. To je Jacu kasnije inspiriralo da sklada melodiju Zapis na papiru kože.
 

POVRATAK NA VRH STRANICE
Korištenjem portala Booksa.hr pristajete na prikupljanje cookiea.
Booksa.hr koristi kolačiće u svrhu analize posjećenosti stranice, kako bismo vidjeli što volite čitati i konstantno poboljšavali naš sadržaj.
Booksa.hr ne koristi vaše podatke ni u koju drugu svrhu.